Did you see Zell am See

Dakle odluka je pala – pravac Kaprun i Zell am See.

Put od Beograda do Kapruna je dug oko 820 km i ide rutom Zagreb – Ljubljana – Jesenice – Filah – Flahau – Bišoshofen.

U pitanju su dva mesta u srcu Austrije, međusobno udaljena svega 8km tako da praktično predstavljaju jednu celinu. Mesta su odlično pozicionirana jer do čuvenog Kicbila ima 50km, koliko i do ništa manje čuvenijeg Bišofshofena, dok ni stotinak kilometara udaljeni Salzburg nije nedostižan.

Kaprun – tipična arhitektura

U neposrednoj blizini je i veliko skijaško područje Salbah, nacionalni park Hohe Tauern kao i najviši vrh Austrije Grossglockner (3798 metara), sa svojim čuvenim alpskim drumom Grossglockner štrase koji kreće upravo iz sela Bruck, par kilometara udaljenog od Kapruna, kojeg smo odabrali za našu bazu. (Inače odličnu priču našeg drugara Petronija o Grossglockner HochalpenStrasse možete pročitati u njegovom članku na forumu: „GrosGlokner i još po nešto“

Pozlazna tačka za Grossglockner HochalpenStrasse

Ako se tome pridoda i bajkoviti ambijent gradića Zell koji se smestio na obali jezera – stekli su se svi uslovi da se u sedam dana upiju boje, mirisi i ukusi Austrije. Čista esencija.

Trg i jedna od najživopisnijih fasada u Zell am See-u

Jedini problem je bio u tome što umetnici nadležni za pomenute boje, mirise i ukuse tih sedam dana nisu bili posebno inspirisani ili su uzeli kolektivni godišnji odmor. A možda i meni Austrija jednostavno nije legla.

Ovde moram da citira cenjenu forumašicu Jack sa početka njenog sjajnog putopisa o Tasosu:

„Evo malo metafizike: ja verujem u teoriju da su ljudi energetska bića. Ok, jesu i materijalna bića, u smislu enegrije zgusnute u formu koja se može videti. Tako nekako.

Elem, zato mislim da ima nekih mesta sa kojima smo, ajd’ recimo… energetski kompatibilni? Hoću reći, kad se nađem na nekom od tih mesta, kao da se uštekam na punjač, osmeh mi ne silazi sa lica, energetski nivo mi skoči, ništa mi nije teško ili naporno, samo bih zujala, smejala se naglas, vrtela oko svoje ose raširenih ruku, kao deca na plaži… Ma, odlepim. U pozitivnom smislu, razume se (kakva šteta što se to ne dešava češće).

Takav je bio, 2009. godine, moj prvi susret sa tlom ovog Ostrva. Opasno nalik zaljubljenosti.“

Potpuno delim mišljene Jack-a o energetskoj kompatibilnosti sa određenim lokalitetima na planeti Zemlji. U susretu moje malenkosti i srca Austrije izgleda da je došlo do dijametralno suprotne pojave – ispoljavanja ozbiljne energetske nekompatibilnosti.

Ostavite odgovor