Čitajući brojne putopise po net-u zaključio sam kako svi tako dobro isplaniraju svoj odmor da im je svako letovanje ili zimovanje pun pogodak. Destinacija prelepa i uzbudljiva, smeštaj savršen, provod nezaboravan. Nešto slično facebook-u gde su svi nasmejani, lepi i mladi, u društvu zgodnih devojaka i mladića dok vi samujete u sobi buljeći u monitor svog kompjutera i tuđe „savršene“ živote.
Kako se trudim da pobegnem od tih široko prihvaćenih stereotipa ponašanja i predstavljanja sebe u najboljem svetlu reših da vam ponudim jedan malo drugačiji putopis i kratak prikaz odmora, koji mada više-manje dobro planiran, nije ispunio uslove da se nazove savršenim, nezaboravnim i neponovljivim. Ruku na srce daleko od toga i da je bio totalni fijasko.
Dakle, kao matori skijaš početnik, posle premijernog lomatanja po stazicama Kranjske gore čiji nazivi Kekec, Bedanec i Mojca (likovi iz popularnih dečijih romana slovenačkog pisca Josipa Vandota) dovoljno govore o njihovoj ozbiljnosti i težini, reših da se popnem na stepenicu više i za sledeću zimu izaberem neko malkice ozbiljnije skijalište.
Austrijska verzija Kekeca, istina već duže vreme u penziji
I umesto da kupujem domaće (čitaj Kopanik) ja kao svaka prosečna pokondirena tikva utuvim sebi u glavu da se dobar skijaš može postati samo ako se skija po Italji, Austriji, Švajcarskoj i ostalim alpskim republikama.
Ruku na srce, nije me tamo odvelo puko pomodarstvo, već nekritičko prihvatanje tuđih stavova pročitanih po net-u kako je Kop preskup, kako je seljana, kako je stanje na stazama opasno po život i kako se za manje pare može bolje provesti u inostranstvu. Te stavove sam kasnije podvrgao ličnoj proveri a kakve sam zaključke doneo možete pročitati u posebnom članku).
Centar Kapruna
Takođe, veoma bitan faktor pri izboru destinacije bilo je i društvo. Naime, naši prijatelji koji su već overili Austriju spremali su se da ponove posetu Kaprunu i Zell am See-u pa sam računao da ću u pratnji iskusnijih skijaša i sam brže napredovati (trebao mi neko da mi drži strah) a i duge zimske noći brže prođu u dobrom društvu. I onako preko godine imamo malo vremena za druženje pa ako ništa bar ćemo imati vremena da ispričamo sve neispričane priče.