Ljubljana „na blic“


…iliti „Jedan dan u Ljubljani, preko agencije“

Juče se vratih sa „nikad kraćeg“ putovanja do Ljubljane. Nije mi bila „u planu“, već sam „uskočila“ umesto jedne devojke, koja je, u poslednji čas, odustala…čime se potvrdila ona stara izreka da „Nije kome je namenjeno, već kome je suđeno!“

Putovanje je organizovala moja snajka,   , koja  svašta nešto zna i pronalazi veoma povoljne aranžmane i sve ostalo! Elem, iščačkala je ovu ponudu, koja , kada rezervišete preko sajta „Kupoman“ (ili preko neta, to sam ja našla!) košta 19 €, a ako odete u agenciju, pa tamo, na licu mesta hoćete da uplatite- 45 €? ! Agencija sa kojom smo putovale je „Lavli travel“ U ponudi putovanja, na sajtu agencije, pise okvirni plan putovanja, uslovi putovanja, šta još treba „doplatiti“, ako želite…a i ono što ne želite, a mora se!  Ovo poslednje se odnosi na putno osiguranje, koje, preko agencije, košta 240 dinara…ako imate karticu osiguranja, ne plaćate taj deo, samo vam traže broj kartice…fakultativno se može obići grad sa vodičem agencije…za to treba izdvojiti jos 5 €…ako želite, preko agencije, da se žičarom popnete na tvrđavu, platićete još 4 €…u programu puta je pisalo da se, sa vodičem, može otići i na rčcak, koji bi koštao još 8 € (a podrazumevao bi kompletan ručak, od supe do deserta!)…u startu smo se dogovorile da ćemo mi „sve to“, ali smo, „u hodu“ promenile plan!    Pored one količine sendviča, grickalica, „gotovih kafa“ i ostalog, ručak smo „precrtale“!

Danima, pre puta, pretraživala sam net i „popisivala“ šta sve treba videti, ukoliko stignemo…sa sobom sam ponela „hrpu papira“, čak i male „mape“, ručno i vrlo traljavo iscrtane 

Gledajući mape na netu, a nemajući predstavu u glavi kako to stvarno izgleda, mislila sam da su razdaljine mnogo veće…i da nema šanse da ćemo sve popisano uspeti da vidimo! Naročito što je program agencije, bar ono na netu, bio veoma „štur“ i delovalo je da ćemo obići svega par objekata…e, ovo je prilika da pohvalim vodiča, šofere i agenciju!
„Lavli travel“ nam je obezbedila autobus, koji na prvi pogled nije delovao preterano udobno…kako nas je bilo nešto više od 30-oro, što znači „višak mesta“ u busu, odmah po polasku sam se „bacila“ na sedišta iza snajke, te tako sebi obezbedila nesmetano „razvlačenje i uvijanje, lomljenje…“ na dva sedišta, tokom celog puta!
Dogovor je bio da se skupimo na parkingu kod „Sava centra“ u 23.30, a da krenemo u 23.45 h…meni to nije preterano bitno, ali vodič je negodovao što dve devojke kasne i rekao da im daje još minut-dva, a onda krećemo, pojavile se one ili ne…u busu je bila velika ekipa, koja se poznaje…mlad svet…i sa tim zakašnjenjem pošli smo u ponoć! Naša „bundeva“ se nije pretvorila „u kočije“, ali, brzo smo se privikle i raskomotile…posle pola sata, imala sam utisak kao da putujem svaki dan tako!   Vodič Aleksandar (o kome sam pročitala na netu različite komentare!), bio je sasvim korektan….po polasku nam je dao osnovne informacije o Sloveniji i gradu u koji idemo…nije nas „davio“, bar meni je ta količina informacija bila „taman“….zatim su se pogasila svetla i do granica se dremalo…ko može…ja nisam…
Na granicama nije bilo zadržavanja…konstatovala sam da ih nikad brže, u stvari, nisam prošla! Za one koji nisu išli ovim putem, pa još busem, mala info: izlazi se iz busa i svako svoj pasoš predaje na šalteru! (odnosi se na hrvatsku i slovenačku granicu) Ne mogu da se setim da li je bila još neka pauza u Srbiji, ali znam da je bila jedna pola sata pre ulaska u Hrvatsku i jedna, 20-ak minuta po ulasku u Sloveniju…za Sloveniju, za toalet morate da  imate sitno 50 centi…     Pauze su bile po 20 minuta…sa svim pauzama i granicama, putovali smo tačno 8 i po sati…krenuli u ponoć, a izašli u Ljubljani iz busa u 8.30 h.

 

Dok smo putovali, saznala sam da je to tzv. „šoping tura“ i da pola putnika, zapravo, ide samo zbog tržnog centra „BTC“…bilo mi je čudno da tako mladi ljudi ne žele da vide nimalo grad, već ih interesuje samo kupovina, ali….“Sto ljudi,-sto ćudi!“     „Pola autobusa“ je izašlo „na prvoj stanici“, tj. kod velikog TC-a…rečeno im je da u 19 h autobus kreće za Beograd i da vode računa o tome, jer neće biti čekanja…“mesto sastanka“ je bilo ispred akva-parka „Atlantis“…mi ostali smo produžili ka gradu…inače, TC „BTC“ se nalazi 3 km od centra grada i do njega se stiže autobusom br.27…vodič reče da pojedinačna karta za autobus  košta 1,20 €, da važi za 90 minuta vožnje i da obuhvata „prvu zonu“, tj. sve što bismo želeli da vidimo…da se ne šalimo da se vozimo bez karte, jer je kazna, ako nas uhvate, na licu mesta- 250 €! Ali, rekao nam je i to da šofer, ako kupujemo kartu u busu, kada čuje da smo turisti, može da nam ne naplati kartu i da se to često desava!   Naravno, o tome odlučuje šofer, ne mi! 

 

Kada smo istovarili ove putnike, nastavili smo ka centru grada…posle nekih 5-10 minuta bili smo kod Zmajskog mosta…na samoj autobuskoj stanici gradskog autobusa…pre izlaska iz busa, bili smo obavešteni da u gradu, na ulici, nema zadržavanja  i da moramo biti brzi kada ulazimo i izlazimo iz busa…tu je započelo nase upoznavanje sa gradom „face to face“!   Ali, pre nego što krenemo u šetnju gradskim ulicama, nekoliko reči o Sloveniji i samom gradu Ljubljani…

 

Ostavite odgovor