Barselona


Treći dan boravka u Barseloni sam takođe započeo posetom jednom Gaudijevom delu (zapravo je moguće napraviti obilazak grada od par dana samo njegovih objekata) – parku Guell. Prema rečima stručnjaka, ovo je jedan od najimpresivnijih (i nenormalnih) svetskih veštačkih pejzaža i savršeno mesto za vašu fotografiju. Prostire se na nekoliko hektara zelene površine u severozapadnom delu Barselone. Ova oblast ima sve, od mozaika do dimnjaka u obliku pečuraka. Gaudijev umetnički stil i ljubav prema katalonskoj kulturi može se videti kroz brojne pešačke staze u parku. Na samom ulasku u park pozdravlja vas čuveni gušter El Drac, koji stoji duž stepenica. Inače simbol Barselone je zmaj, ali je Gaudi jedno vreme živeo u Nimu u Francuskoj čiji je simbol salamander pa je on ovde iskombinovao ove dve životinje. Tu su i dve kućice koje izgledaju kao iz bajke o Ivici i Marici, a u kojima je trebao da živi čuvar naselja. Inače u mnogim Gaudievim projektima ima elemenata koje se i danas smatraju ekskluzivnim kao što su podzemne garaže za zgradu, recepcija, park u unutrašnjem dvorištu… a koje su za to vreme bile revolucionarne ideje. Stepenice vode do dvorane sa stubovima na koje se naslanja ogromna terasa. Na ravnoj površini terase formiran je dug, talasasti zid, koji zapravo predstavlja najdužu klupu na svetu, u potpunosti prošaranu šarenim keramičkim fragmentima. Sa terase imate predivan panoramski pogled na grad i more. Park sadrži i druge karakteristike Gaudijevog dizajna: kolonade (stubove), vijadukte, pećine, itd. U parku se nalazi i Gaudijeva kuća, danas muzej koji prikazuje mnogo skica ovog voljenog umetnika i skulptora.


Eusebio Guelj, Gaudiev najvatreniji obožavalac i pokrovitelj, želeo je da se napravi vrtni grad, jedno eksperimentalno “rajsko” naselje na obodu grada. Kupio je ogroman plac i dao Gaudiu da napravi park oko koga bi bile kuće. Ali projekat je propao jer su kupljene samo dve kuće. Park Guelj je 1984. godine stavljen pod zaštitu UNESCO-a i tek tada započinje njegova popularnost kod samih žitelja Barselone ali i turista.


Red je i da vam opišem najpoznatiju pešačku ulicu u gradu La Ramblu. Šta god obilazio u toku dana uveče bih prošetao Ramblom. Ta šarmantna ulica, uzduž koje se nalazi i nekoliko zanimljivih znamenitosti, pruža se na 1,2 kilometra između Placa de Catalunya i spomenika Kristoforu Kolumbu. Ponekad se koristi i naziv ‘Les Rambles’, pri čemu množina naglašava da se zapravo radi o nekoliko nanizanih ‘rambli’, odnosno više spojenih uličica. La Rambla je široka ulica koja na sredini ima šetaliste sa čije obe strane ide saobraćaj. Ona se ustvari sastoji od 5 manjih ulica koja se nastavljaju jedna na drugu. Naziv svih 5 ulica pocinje sa „Rambla“ i otuda jedinistven naziv „La Rambla“ za ulicu koja ih sve obuhvata. „Rambla“ predstavlja izvedenicu iz arapske reči „ramla“ i na španskom ta reč znači „ispresecan vodeni tok“. Nekada je ova „ulica“ zapravo služila kao kanal kojim je kišnica odvođena u more. Duž cele ulice postoji mnoštvo kioska sa suvenirima, cvećara, prodavnica ptica, kafića i restorana. La Rambla je poznata i po tome što u njoj možete videti performanse mimičara, glumaca, žonglera, slikara i karikaturista. To je ulica koju vredi obići svaki dan, jer je svaki put različita i svaki put imate nešto novo da vidite. I tu sada u svakom turistčkom vodiču piše krupnim slovima „čuvajte se džeparoša“. Slavni španski pesnik Lorka jednom je prilikom izjavio da je „La Rambla jedina ulica na svetu za koju želim da nema kraja“. Duž Ramble ima nekoliko stvari koje treba videti:
Rambla započinje trgom Katalonija, Placa de Catalunya. To je glavni gradski trg. Kada se kaže „centar grada Barselone“ uglavnom se misli na ovaj trg. Trg zauzima oko 50 000 kvadratnih metara, kružnog je oblika, a u njega se sliva 9 ulica, od kojih 2 najpoznatije ulice u Barseloni: La Rambla i Passeig de Gracia koja važi za najglamurozniju ulicu u Barseloni. Trg je poznat po jatima golubova koji se tu okupljaju. Često se može videti prizor ljudi kako hrane golubove koji očigledno nemaju strah od ljudi, jer se okupljaju u velikom broju oko svakog ko počne da baca mrvice ili kokice. Na trgu postoji i nekoliko statua i fontana, a veoma je živ i skoro uvek vrvi od ljudi kao mravinjak.

Na severnom delu Ramble, nalazi se Font de Canaletes, fontana pomalo neobičnog dizajna. Naime, umesto velikih mlazova vode koji bi tekli iz nje, ovom fontanom dominira – ulična svjetiljka. Font de Canaletes tako ima četiri slavine iz kojih šetači slobodno mogu piti, dok se na njen središnji deo naslanja lampa. Osim zanimljivog izgleda tu je i, za fontante pomalo tipična, legenda – ako budete pili iz ove fontane, vratićete se u Barselonu.
Ta mala fontana tradicionalno je mesto okupljanja navijača FC Barcelona. S obzirom na skromnu veličinu fontane, čini se logičnijim da se okupljaju na nekom drugom mestu. Radi se o zanimljivoj tradiciji koja potiče još iz 30-ih godina 20. veka. Tada se nasuprot fontani nalazila redakcija sportskog lista ‘La Rambla’, ispred kojeg su se navijači redovno okupljali u vreme Barseloninih utakmica, želeći da čuju rezultat. Novinari bi rezultate ispisivali na ploči ispred ulaza, a u slučaju pobede usledila bi velika proslava oko fontane i na ostatku Ramble. Tradicija se održala do danas.


Ako od fontane nastavite prema moru, ubrzo stižete do La Boqueria, najpoznatije gradske pijace i jednog od najživljih mesta u gradu. Pijaca je sagrađena 1840. godine na mestu nekadašnjeg manastira sv. Josipa, ali se na tom području trgovalo i ranije. Tako se pretpostavlja da se tu meso prodavalo još u 13. veku, a trgovanje se kasnije i proširivalo. Kako su s vremenom trgovci počeli stvarati gužvu uz sve prometniju Ramblu, odlučeno je da im se sagradi veći „dom“. Boqueria je i danas jedna od najvećih gradskih pijaca, slikovito mesto u kojem će uživati sva vaša čula. Poznato je da ja volim ovakva mesta, ali koliko je to boja i mirisa. Prodaje se bukvalno sve za hranu: povrće i voće (za dobar deo nemam pojma šta je), sokovi, pršute, kobasice, začini, čajevi, slatkiši… Ima i puno restorana brze hrane, pekara, poslastičarnica…


La Rambla je vesela, živahna ulica, pa se nekako logičnim činilo da baš tu jedan od najpoznatijih gradskih umetnika, Joan Miro, Barseloni u baštinu ostavi jedno svoje delo. Tako je nešto južnije od La Boqueria, odmah kod metro stanice Liceu, nastao ulični mozaik „Pla de l’Os“. To veselo delo lako je prepoznatljivo po, za Miroa karakterističnim, jarkim bojama.

Sa mozaika ćete videti još jednu neobičnu kuću. Casa Bruno Cuadros ili kuća kišobrana je kuća u kojoj je živeo najpoznatiji zanatlija i prodavac kišobrana. Fasadu karakterišu tonirana stakla u boji, okačeni kišobrani i elementi od kovanog gvožđa, mnoštvo orijentalnih detalja i komplikovana stolarija. Najraskošniji dekorativni element je kineski zmaj na uglu fasade. Kuća je obnovljena 1980-te i u njoj se danas nalaze kancelarije banke.
Spomenik Kristoferu Kolumbu se nalazi na kraju Ramble, blizu mora. Možete se popeti liftom do vidikovca (koji se nalazi u sklopu spomenika), na 60 metara visine i uživati u čarobnim prizorima.

Spomenik je napravljen 1888. godine za Univerzalnu izložbu, kao priznanje Kristoferu Kolumbu, koji je izabrao luku u Barseloni po svom povratku iz Amerike. Na spomeniku ima mnoštvo figura koje pričaju priču o Kolumbovom putovanju. Zanimljiva je priča u šta je uperen Kolumbov prst. U većini vodiča piše da pokazaje na Ameriku, ali ako se dobro orijentišete u prostoru ukapiraćete da je Amerika na drugu stranu. Neko kaže da pokazuje ka Đenovi (rodnom mestu) ili ka Indiji (pravoj destinaciji ekspedicije). Neki „dokoni“ geografičar je dokazao da je prst zapravo uperen na neko mesto u Alžiru, a to sigurno nije bila ideja. Verovatno Kolumbo pokazuje na more kao svoju sudbinu.

U neposrednoj blizini nalazi se u muzej pomorstva i nautike. Pomorski muzej smešten je u prostoru nazvanome Drassanes Reals, bivšemu brodogradilištu katalonsko-aragonske monarhije. Srce ovoga muzeja čine zbirke replika srednjovekovnih plovila, nautičkih instrumenata, zavetnih i pomorskih slika, drvenih likova s brodskih pramaca i pomorskih karata. Između ostaloga tu su replike kraljevske galije Juan Austrijski i Magellanova broda Santa Marìa de la Victoria, kojim je on prvi put oplovio svet. Ja sam u ovom muzeju potpuno podetinjio, sve je mnogo zanimljivo postavljeno, podataka je taman toliko da nije dosadno, a da dosta saznate. Pored mnogih eksponata postoje interaktivni monitori na kojima možete da virtuelno šetate brodom, gledate slike ili igrate kvizove.
Ispred muzeja je i pijaca antikviteta.

Ostavite odgovor