U Đul banji

 

Posle popodnevnog boravka u banji, u subotu, vratili smo se u smestaj, da malo prikupimo snagu za kasnije… trebalo je da odemo negde na veceru i obidjemo grad… uzela sam svoje papire i krenuli smo… hteli smo da obidjemo sve peske, ali, nigde nismo videli otvoren restoran kada smo, oko 19 h dolazili kuci…zato smo seli u auto, pa resili da sto pre dodjemo do nekog restorana… bilo je oko 21.30 h… inace, nase iskustvo sa Madjarskom je da vec oko 22 h nista ne radi… najkasnije 23 h…

Iz auta smo primetili restorancic na ulici, videli da jos ima ljudi, kao i da postoji mesto za parkiranje ispred…zato smo pohitali, da narucimo bilo sta, samo da utolimo glad! A na tabli ispred njega je pisalo „PIZZA“!

Restoran, bistro, sta li je, uglavnom „Varkonyi“ je potpuno opravdao nase poverenje!
Lep enterijer, prijatan, prijatna muzika, vise nego ljubazno osoblje, znaju engleski… i hoce da ga pricaju! Hrana je odlicna, kapucino- odlican… toalet cist!
Te veceri smo narucili „Parmu“ i „seljacku“ pizzu, bilo je odlicno, ali ja nisam mogla da pojedem vise od pola, pa su mi samoinicijativno spakovali ostatak.

Posle vecere, onako umorni, jer smo celog dana bili u akciji, krenuli smo kolima da obidjemo centar grada, ta neka mesta koja sam htela da vidim, da bismo sledeceg dana bolje organizovali vreme, vise uspeli da vidimo…dosli smo do Petefijevog trga i tu nasli mesto da se parkiramo…onda smo prosetali do spomenika Ferencu Erkelu, cuvene poslasticarnice, Svetskog sata, glavne setacke zone, mosta Kapus, Esperanto trga… konstatovala sam da je grad jako cist… bilo je mladih na ulici…prosli smo i pored jedne diskoteke iz koje se poprilicno jako cula muzika, kao i pored jednog restorana (kafica?) u samom centru, iz koga se cula neka pop-folk varijanta muzike…

Zatim smo se vratili na Erkelov trg, u Jermensku kucu (na netu sam nasla podatak da se tako zove), u kojoj se i danas nalazi poslasticarnica „Rajhard“ (opet, podatak sa neta o imenu), koja datira iz 1840. godine…na ostalim mestima pise da se zove „Stogodisnja poslasticarnica“… na zgradi pise „Szazeves Cukraszda“… kazu da je jedna od najboljih u Madjarskoj…to ne znam, ali kolaci koje smo probali su bili sjajni, a prave i odlican kapucino… u sklopu poslasticarnice je i muzej… zapravo to su saloni u kojima je gospoda nekad uzivala… i danas mozete naruciti kolace, pa pogledati jedini „Muzej poslasticarstva“ u Madjarskoj, bar tako kazu… tu se nalazi starinski frizider, modle, kalupi razni, mutilica za slag… a kazu da se kolaci prave po ondasnjoj recepturi… mi smo uzivali! Narucili smo „cokoladni duet“ i „vocnu tortu sa malinama i kupinama“, kapucino i mineralnu vodu…kolaci su bili po 450 Ft… tu imate i veliki izbor cajeva, kafe i cokoladne bombone raznih vrsta… cuveni madjarski specijalitet- tortu od sira, ostavili smo za drugi put!

 Parkirali smo se 100 m dalje, na Petefijevom trgu… nismo znali da li treba da platimo parking ili ne… Zoki je ubacio 50 Ft (za 15 minuta) i dobio potvrdu da mu parking „vazi“ do sutra u 8.15 h … znaci, nedeljom ne treba placati – besplatan je! Da napomenem da je prethodne veceri isti kraj vrveo od saobracajne policije! Zato, postujte propise, vozite kako je napisano i ne pijte alkohol! Kod njih je tolerancija 0,0%.

Banja Djula moze da se podici i znacajnim ljudima koji su rodjeni ili su ziveli u njoj. Najpoznatiji zitelj ovog gradica je tvorac nacionalne himne i utemeljitelj madjarske opere i operete, kompozitor Ferenc Erkel. Obicaj je da se u ponoc, kada se docekuje Nova godina, najpre otpeva nacionalna (Erkelova) himna, pa tek onda pristupi ljubljenju i cestitanju. U parkovima su podignuti spomenici zasluznim gradjanima: ru Albrehtu Direru ( prica kaze da je njegov otac, talentovani kujundzija, rodjen u Djuli, trbuhom za kruhom krenuo u svet… zaustavio se u Nemackoj gde mu se rodio sin Albreht, koji je postao jedan od najvecih umetnika evropske kulture), naucniku Imreu Brodiju ( izumeo kriptonsku lampu 1930., zrtvi Holokausta – ubijen u logoru 1944.), fizicaru Zoltanu Beju (izumeo multiplikator elektrona, dao novu definiciju metra, bavio se radarskom astronomijom…), kao i slikaru Mihalju Munkacu (slikao biblijsku tematiku, oslikao mnoge bogomolje), jednom od najeminentnijih kompozitora 20. veka – Beli Bartoku, pesniku i jednom od vodja nacionalnog pokreta 1948. – Sandoru Petefiju….

Posle uzivanja u slatkisima, otisli smo opet u „Varfurdo“ (banjski kompleks)… zadrzali smo se oko 3 sata… za to vreme Zoki je isprobao sve sto je mogao, ja sam citala knjigu, nesto sopingovala i slikala… otisli smo, ponovo, u „Varkonyi“ na rucak… ovog puta smo izabrali pileci specijalitet u sosu od zacinskih trava (za 2 osobe), popili po jedan „Unicum“… jos jedno gastronomsko uzivanje… kao predjelo, doneli su nam peceno testo (kao za pizzu) i maslinovo ulje sa belim lukom i paprikom i drugo ulje sa raznim vrstama bibera (beli, crni, zeleni, crveni)… mmmm, kako je to ukusno, i kako, uz aperitiv, otvara apetit! Zoki je hteo da proba njihovu domacu rakiju „palinku“, ali konobar je pitao koju zeli, jer ih u karti pica ima 13… kako nije mogao da mu objasni koja je od cega, Zoki je odustao od „palinke“ i narucio „Unicum“.

Da jos kazem da je najveci hotel „Erkel“, koji je sa banjom i bazenima povezan toplim hodnikom. Sve je napravljeno tako da gosti imaju idealne uslove i zimi i leti. Najstariji hotel „Korvin“ je nedavno renoviran. Smestaj mozete izabrati i u apartmanima i privatnim kucama. Sve su kategorisane sa 3 ***. Gosti najcesce koriste smestaj sa doruckom, jer mnogi rucaju ili veceraju u nekom od restorana, uz neizbezne melodije cuvenog madjarskog cardasa.

Doslo je vreme i za povratak kuci…krenuli smo oko 18.15 h… na granici smo cekali sat i po vremena… kuci stigli tacno u ponoc! A ja se vec nadam ponovnom odlasku!

Ostavite odgovor