Jednog vrelog julskog dana, u hladu borova moje omiljene plaže, poznanik stečen tokom tog letovanja mi ispriča hvalospeve o zimi i skijanju i iznese jeretičku rečenicu kako bi menjao 3 letovanja za jedno skijanje. Priznajem da me je zagolicao i probudio moje davnašnje dečačke neispunjene želje za bar jednim bajkovitim odmorom u snežnom planinskom ambijentu.
Čvrsto reših da i ja tokom svog života uvatim malo te čarolije, krajem leta počeh da istražujem pogodne lokacije za ovaj eksperiment. Slučano na net-u naleteh na fotografiju koja mi je odmah rekla – to je to. Mesto se zvalo Molveno, na obali istoimenog jezera i 4km udaljeno od malo poznatog skijališta Paganela.
Krenuh tragom fotografije i otkrih da je to idealna destinacija za skijaša u pokušaju. Smeštaj odličan a povoljan, ski pass tek malo viši od našeg Kop-a (od kojeg sam bežao jer su me poplašile duplo više cene smeštaja i gužva na stazama koja bi mogla da bude pogubna po početnika). Uz to, sama destinacija je pružala mnogo više sadržaja nego Kop (klizalište, akva centar, puno zanimljivih gradića u okolini za obilazak, jezero, šetnje) za slučaj da mi skijanje ne krene od ruke… pardon – noge.
Jedan dan za obilazak samog Molvena i njegovog jezera, jedan dan za, sat vremena udaljeno, jezero Garda (što je naravno premalo, malo je i 15 dana) jedan dan za Madonu di Campiglio (takođe na sat vremena vožnje), jedan dan za Trento, jedan dan u Akva centru i eto ispunjenog vremena za neskijaša.
Malo geografije, istorije i politike
Pokrajina Trentino – Južni Tirol (Trentino-Alto Adige) predstavlja jednu od 20 italijanskih pokrajina, i jednu od 5 autonomnih oblasti sa posebnim statusom. Glavni grad pokrajine je Trento a drugi po značaju je Bolcano. Službeni jezici su italijanski i nemački a veoma je zastupljen i ladinski jezik kojim govore Ladini, autohtono stanovništvo Dolomita (koji su po svojoj kulturi, tradiciji i mentalitetu mnogo bliži germanskim nego latinskim korenima). U oblasti Trentino preovladava italijansko a u Južnom Tirolu ladinsko i nemačko stanovništvo.
Pokrajina se na zapadu graniči sa Švajcarskom a na severu sa Austrijom.
Sve do početka 20. veka ova pokrajina je bila u sastavu Austrougarske monarhije. Tokom Prvog svetskog rata vođene su krvave borbe u planinama Dolomita između Italije i Austrougarske. Po završetku rata, sporazumom u San Žermenu ova oblast je pripala Italiji. Nemačko stanovništvo se sa tim nikad nije pomirilo i formiran je jak secesionistički pokret koji je stalno podgrevao to pitanje i stvarao političku nestabilnost. Kriza je stigla do Ujedninjenih nacija 1960. godine posle čega je pokrajina dobila poseban status i najviši stepen autonomije što je dovelo do rasta standarda u ovoj oblasti koja se danas smatra pokrajinom sa najvišim kvalitetom života u Italiji.
Sami Dolomiti su stavljeni pod zaštitu UNESCO-a kao predeo izuzetne lepote a čitava oblast je pretvorena u skijaški raj tako da je turizam (kako zimski tako i letnji) ovde vodeća privredna grada. Cene nekrentina su basnoslovne, ako je uopšte moguće pronaći starosedeoca voljnog da se liši svog privatnog rudnika zlata.
Manje poznati biseri ove obasti – Paganella, Andalo, Molveno
Na samom obodu pokrajine Trentino-Južni Tirol, u blizini grada Trenta, tamo gde se završava pojas mediteranske klime i nizija zaleđa italijanske obale Jadrana ustupa mesto planinskim vencima Dolomita, u susedstvu čuvene Madonne di Campiglio, krije se visoravan Paganella, malo poznata našim turistima pre svega zbog toga što se u krugu od 100 do 150 kilometara nalaze svetski poznate destinacije i biseri Dolomita kao što su Kronplatz, Alta Badia, Val Gardena, Cortina d Ampezzo… U neposrednoj blizini je i poznato jezero Garda, do čijeg severnog kraka i gradića Riva del Garda ima svega 50 kilometara.
Visoravan Paganella nalazi se na 1.000 metara nadomorske visine i smeštena je između planine Paganella (najviši vrh Cima Paganella sa 2.125m) i planinskog masiva Dolomitti di Brenta (najviši vrh Cima Tosa sa 3.173 metara). Pomenute planine prave izuzetnu scenografiju za tri gradića koja su se smestila između njih – Fai della Paganella (900 stanovnika), Andalo (1.000 stanovnika) i meni posebno drag Molveno (1.124 srećnika koji tu imaju prebivalište).
Dobra strana skrajnutosti sa glavnih turističkih mapa i prospekata je i ta što se nedeljne cene smeštaja kreću već od 250 eura za pristojan trokrevetni apartman. Pokušajte da ovu cenu pronađete u nekom od naših „turističkih centara“. Za cenu smeštaja u nekom od naših tzv. etno sela gde za dan obiđete obližnji šumarak i pomazite dve neuhranjene kravice ovde možete boraviti u daleko komfornijem smeštanju, obići i videti trista čuda.
Paganella je od Beograda udaljena 1000 km putem Beograd-Zagreb-Ljubljana-Trst-Venecija-Padova-Verona-Lago di Garda –Trentino (od čega je 953km auto-puta) ili 951 km (747 km auto-puta) trasom Beograd-Zagreb-Ljubljana-Villach-Lienz-Ortisei-Bolzano. Prva trasa je nešto duža ali i brža zbog toga što se skoro sve vreme ide auto putem, dok druga zahteva nešto više vremena ali putnika nagrađuje nižom cenom putarine i prelepim pogledom na Dolomite naspram po malo dosadne priobalne ravnice.
Fai della Paganella i Andalo su tipični alpski gradići, s tim što Andalo predstavlja centralno mesto ove visoravni i nudi najbolju infrastrukturu (Ledena dvorana, golf tereni, sportski centar, Aqua centar) a iz njega kreću i dve trase gondola koje turiste dižu na planinu Paganella. Na samo 4km od Andala nalazi se Molveno, po meni najlepši gradić ove visoravni, koji je smešten na obali istoimenog jezera i svojom arhitekturom i atmosferom nameće naslov ovom putopisu – „Tamo gde mediteran ljubi Alpe“
Šetnja Andalom, što danju, što noćom
(na žalost, fotografije nemam, sve su screen shotovi sa kamere pa malo lošije izgleda)
Ulaz u sportski centar gde su bazen i klizalište
