Kampovanje na Tasosu – Pefkari

Prvo nepisano pravilo kampovanja kaze : najgore je onima koji prvi stizu i onima sto poslednji odlaze iz kampa.  Moraju sami, bez icije pomoci, da se raspakuju i pakuju, bez igde ikog svog. Mada smo u kampu svi „nasi“, nije lose imati nekoga iz tima ko ce vas docekati. Stigli smo oko 10.30 h i prva slika koja vraca u zivot je ova (pritom ne racunam one slike sa trajekta, kada nakon godinu dana u daljini ugledamo ostrvo)

Slika

Pogled na ulaz kampa iznutra i docek nekih novih kampera :

Slika

I kako red nalaze, da se upoznamo sa vlasnikom kampa – Jorgosom, inace jos jednim srpskim zetom sa ostrva, našim velikim prijateljem i domaćinom :

Slika

Na ulasku u kamp ce vas sacekati Jana jako simpaticna zenica,poliglota govori cetiri jezika zena zaposlena u kampu alfa i omega i glavni domacin jer cete nju za sve pitati i konsultovati. Uzgred veliki pozdrav za ovu divnu zenicu.

Slika

Stizemo u kamp i javljamo se na recepciju kod Jane. Objasnjavamo sta zelimo koliko nas ima a ona nas upucuje da parkiramo kola na parkingu ispred kampa i prosetamo kampom te da sebi izaberemo odredjenu lokaciju. Po vec utvrdjenom dogovoru sa grupom jos iz Beograda odlazimo na sam kraj kampa da zapisamo nasu teritoriju. Medjutim stvari nisu uvek kako je planom dogovoreno pa u startu od tih „nasih“ parcela nema nista,vec su zauzete. :doh: Trazimo rezervni polozaj i nalazimo ga na samom kraju kampa ispod dva stara bora tik uza zid a pored prikolice za najam. Jana nam to odobrava i svojim gestom pokazuje zasto izmedju ostalog volimo ovaj kamp.  Govori nam da ceo taj deo mozemo da zauzmemo dok ne dodje ostatak grupe i jos nam dozvoljava ulazak na katastarsku parcelu od pomenute prikolice jer doticni vlasnici iz Austrije nece doci pre 1 avgusta. Tako nesto nam je bas i trebalo,zivela sloboda.

Ostavite odgovor