Nakon duzeg vremena i malog kasnjenja od bezmalo godinu dana evo i ja se resih da obavim svoju kampersku duznost. Napisacu koju rec i postaviti po koju fotku o kampu u Pefkariju, te cu vam istim pokusati da docaram ambijent samog kampa, kako biste imali bolju sliku o svemu sto vas dole ceka.
A ceka vas samo lepo i pozitivno, mozete mi verovati na rec.
Ovo moje pisanje cu posvetiti nasoj maloj kamperskoj trupi, dragim ljudima, mojim prijateljima, zahvaljujuci kojima sam proveo najlepse trenutke leta u nekoliko sezona na nasem zelenom ostrvu.
Bas su neki od njih i presudno uticali da dodje do ovog pisanja tako sto su mi nekih ranijih godina mnogo pomogli da svoju lepsu polovinu privolim ovom nacinu zivota. Posto moja gospodja nikada nije ni krocila u bilo koji kamp pre nego li je mene upoznala, imala je kao i dobar deo zenske populacije velikih predrasuda. E tada su u pomoc priskocili ostrvski kamperi i licno je na zajednickim druzenjima u kampu uverili da je to ono sto nam treba. Sada je moja draga jedan od najvecih pobornika ovog sporta, siri ovu nasu pricu i propagira nekim buducim kamperima lepotu zivota pod otvorenim nebom.
Svoje bojazni i strahove je pretvorila u prednosti i vrline pa sada zajedno uzivamo u ovoj prici. A sve zahvaljujuci zelenom ostrvu koje nas je i „upoznalo“ sa najboljom ekipom na svetu.
