Pariz – svetlost i raskoš

Četvrti i poslednji dan u Parizu, grupa koja ide u Diznilend kreće u 8, a mi koji ostajemo u gradu možemo da se spakujemo u 9 ili 11. Ideja je da prvo odem u tržni centar i kupim neki od poklona, ali nećete verovati da čak i supermarket radi tek od 8:30. Ako hoćete da napravite sendvič pre odlaska na posao sve morate da kupite dan ranije.

Prvi obilazak danas je katedrala Notr Dam – Srce zemlje, kako u geografskom tako i u duhovnom smislu. Pošto je papa Aleksandar III položio kamen temeljac 1163. godine, čitava armija zanatlija je tokom sledećih 170 godina naporno radila da bi ostvarila veličanstveni projekat biskupa Morisa de Silija. Gotovo uništena za vreme Francuske revolucije, ovo remek-delo gotske arhitekture restaurirano je pod nadzorom arhitekte Violet-le-Dika. Dugačka oko 130 metara, sa visoko zasvođenom glavnom lađom i dvostrukim bočnim lađama, takođe poseduje i najveće orgulje u čitavoj Francuskoj.

Meni je katedrala naročito impresivna i deluje kao da je u pitanju više zgrada spojenih u jednu u zavisnosti sa koje fasade je gledate.

Legenda kaže da je u XII veku pariski nadbiskup Mauricije imao viziju o najlepšoj katedrali. Odmah je dao nalog da se na mestu stare, porušene crkve podigne novi, veličanstven hram, a njegove obrise je nacrtao u blatu gradilišta budućeg hrama. Izgradnja je počela 1163.godine, a završena posle skoro dva veka 1345.godine.

Ulaz u katedralu je besplatan, dok se penjanje na zvonik plaća. Između zvonika vrebaju različite groteskne figure himera koje je tu postavio Violet-le-Dik da bi odagnali zlo.

Uz katedralu Notr Dam nalazi se i veliki broj uličnih tezgi na kojima sam najzad kupio i suvenire.

Latinska četvrt – nalazi se na levoj obali Sene, često je nazivaju i studentskom četvrti, zato što se tu nalaze svi značajni fakulteti, knjižare, kao i mansarde u kojima stanuju studenti. Nalazi se u srcu starog grada i predtavlja idealno mesto za pešačenje, šoping, ručak u nekom od bistroa. Ime nosi po latinskom jeziku koji se nekada koristio na univerzitetu. U ovoj četvrti se nalaze dobar deo lokacija opisanim u romanu Da Vinčijev kod.

Sorbona – nekada su na tom mestu bile gradske konjušnice u kojima se već u XII veku organizuje ilegalna škola disidenata koje je pariska crkva proganjala. Godine 1215 Papa je tim učionicama priznao zvanje Univerziteta teologije iako su sveštenici profesori tu predavali muziku, matematiku, dijalketiku, retoriku, astronomiju i gramatiku. Godine 1257 sagrađena je zgrada fakulteta koja je dobila ime po dekanu Robeetu od Sorbone. Zatvoren je za vreme revolucije i ponovo otvoren za vreme Napoleona. Sadašnja zgrada datira iz 17 veka i podigao ju je kardinal Rišelje, koji je tu i sahranjen.

Vojna škola na Marsovim poljima – na ovoj akademiji i danas se izučavaju bitke srpske vojske u Velikom ratu.

Na Marsovim poljima nalazi se i umetnička instalacija Zid mira gde je na svim jezicima sveta ispisana reč MIR. Ipak na Marsova polja treba doći zbog najlepšeg pogleda na Ajfelov toranj.

Trijumfalna kapija je spomenik posvećen borcima za Francusku, posebno onim iz Napoleonovih ratova. Danas se ovde nalazi i spomenik Neznanom junaku. Spomenik je započet 1806, a sama gradnja trajala je do 1830. Godine 1840 Napoleonovi posmrtni ostaci vraćeni sa Svete Jelene prošli su kroz Trijumfalnu kapiju do njegove večne kuće. Ovde je upaljen i prvi večni plamen u svetu od rimskog doba i na ovom mestu gori gotovo jedan vek.

Jelisejska polja – jedna od najpoznatijih avenija na svetu nastala je kada je kraljev baštovan posadio senik od drveća izvan parka Tulijeri 1667 godine. Sredinom 19 veka avenija dobija pešačke staze, fonatne, osvetljenje i kafee. Od 1840 ova avenija postala je ruta velikih svečanih povorki, vojnih parada, ali i spontanih okupljanja radnika ili proslava sportskih uspeha.

Ostavite odgovor