Divčibarske zimske stazice

Glava DRUGA

Na skriveno te vodim mesto

 

Savršen zimski dan na planini! Sunčano, bistro, bez vetra, dovoljno toplo, a sneg škripi pod nogama.

Slika

Prvi zadatak bio je da nađemo kafanče “Kod babe i dede“, gde bismo doručkovali. Da ne bude zabune, nema to kafanče nikakav naziv, mi smo ga tako prozvali.

Slika

Nekoliko stolova, lokalni čitač novina i degustator šljivke, domaćica, narodnjaci s lokalnog radija, duvan, ljubičice u prozoru i miris domaće kujne. Iznad šanka je posebno uređen deo tavanice, etno-muzejčić. Posebno mesto zauzimaju baba i deda.

Slika

Kafica, rakijica, jaja sa domaćom slaninicom, jogurt, sir, lepinje… Tako jak doručak poslednji put smo imali 1983, pa je usledila duuuga šetnja po škripavom snegu i suncu, susret sa dragim ljudima, kafenisanje i uživancija.

Ostavite odgovor