Amalfi – Antica Repubblica marinara

 Ravello nije bio predviđen ovim izletom, ali mislila sam da me ništa ne bi moglo sprečiti da tih dodatnih 7km pređem kako god znam, i bacim pogled naokolo sa dve čuvene terase. Mislila sam. Ali dok smo najzad stigli, bilo je već pola sedam… Sunce je zašlo iza planine, i, pa, videli ste fotografije. To jednostavno ne bi više bilo to… Zato ću pozajmiti sledeće 3 slike sa neta, čisto da vidite šta je ono što me je privuklo da izaberem ovo putovanje.

Prva terasa se nalazi u vili Rufolo, i moram reći – ne čudi me što su ljudi oduvek želeli da žive ovde. I beskrajno mi je drago što se nije našao neki Kalatrava (kome, inače, kapa dole jer jeste genije) da tu ugura futurističko cyber čudo(vište) od stakla i čelika… UNESCO je znao šta priča kad rekoše: sklad.

Druga terasa, poetično nazvana Terrazzo della Infinita (Terasa beskraja), nalazi se u vili Cimbrone, od centra Ravela udaljenoj petnaestak minuta hoda stazom uzbrdo. To je danas hotel, ali na terasu i u vrt je dozvoljen pristup.

Da li opravdava svoje ime? Evo, recite vi meni…

Ima pejzaža koji nam se uvuku u srce neprimetno, a da ne možemo tačno ni reći šta je to što nas je privuklo. Ovaj nije od takvih. Udara direktno u solarni pleksus. Ozbiljno zaustavlja dah.

Meni je osećaj beskraja i bez te terase bio kristalno jasan, podjednako u prostoru i u vremenu. Stajala sam tu na obali širom otvorenih očiju, dok se dan gasio, jedan tren ili jedan vek…

 

Svakako nisam umela da fotografišem kako zaslužuje. No, evo i par dodatnih slika, kako bismo svi videli da je ista ova beskrajna i bezvremena lepota dostupna svačijem pogledu sa bilo koje tačke puta, i ne da se ograničiti samo na plitke duhove dubokih džepova koji odsedaju na odabranim mestima.

Nisam ja baš religiozan tip. Ali štagod/kogod da je ovo stvorio… stvoreno je za užitak.

 

Možda ipak jesu bili u pravu.

Onog dana kada Amalfitano kroči u Raj, pitanje je da li uopšte može da uoči razliku.

Ostavite odgovor