Boja čežnje

Da li je to bilo samoubistvo, ili ipak ubistvo, diskusija je koja traje i danas. Postoji teorija da ga je ustrelio lokalni tinejdžer-siledžija, koji ga je ismevao i maltretirao u više prilika… A da je patnjom izmučenom Vinsentu samo odgovaralo da napusti ovaj svet, pa se nije ni žalio, niti ikome išta rekao… Zvanična verzija i dalje glasi: samoubistvo, dok je slikao u polju, kao što je često radio. Jedina falinka – nikad nije nađen ni taj pištolj, a ni platno na kojem je navodno radio. Čak i bez toga, za mene je prilično upitno da bi greh samoubistva počinio tako duboko religiozan čovek…

Takođe, postoji i tvrdnja da ni uho nije odsekao sam, već da ga je u ludilu te svađe povredio Pol Gogen – poznat kao izuzetan mačevalac, i prilično nagle naravi… I da je to pravi razlog što je Gogen pobegao iz Arla, misleći da će ga policija tražiti kada ga Vinsent prijavi. Ali da je Vinsent sve prećutao da bi zaštitio prijatelja, i preuzeo odgovornost na sebe znajući da ga ionako već smatraju ludim…

Interesantna je i činjenica da do svoje 27. godine Vinsent uopšte nije slikao. I time je još neverovatiniji podatak da je u nepunoj deceniji svog stvaralačkog rada za sobom ostavio preko 2100 dela, skica, crteža, akvarela i ulja. U proseku četiri nedeljno! A u poslednjih 70 dana života naslikao je 80 slika…

Da budemo načisto, ovaj čovek nije bio svetac, neki kažu i da mu je i fizičko i psihičko zdravlje narušio apsint, svojim popriličnim sadržajem neurotoksina… Otac ga je odbacio kad je počeo da ‘živi u grehu’ sa Sien, prostitutkom koja je imala i dete. Skandal… Tada je prestao da pokušava da bude ono što nije, i počeo je da slika.

Smatrali su (a i Vinsent je to u nekom momentu poverovao) da je lud, nestabilan, nesposoban kao slikar, sve u svemu – promašen čovek. Ljudi iz njegovog vremena nisu ga mogli razumeti, niti su mogli da shvate vrednost njegovog rada. Sezan je čak u nekoj prilici rekao da su njegove slike radovi ludaka. Veliki slikar kao Sezan nije mogao ne prepoznati genij, ali Sezan kao čovek ipak izgleda nije bio tako veliki. Kiselo grožđe…
Portret doktora Feliksa Reja, koji mu je Vinsent poklonio u znak zahvalnosti, doktorova majka je smatrala toliko groznim, da ga je iskoristila kao vrata na kokošinjcu…

A jedan vek kasnije…
1987. na aukciji je njegova slika Irisi prodata za 53.5 miliona dolara. Više nego triput skuplje od prethodne najskuplje.
Iste godine slika Suncokreti prodata je za 40 miliona.
1989. Portret Žozefa Rulina za 58 miliona.
1990. Portret Dr Gašea za 82,5 miliona…

Prihodom od prodatih slika višestruko je zbrinuo pokolenja naslednika koja su ostala od njegove porodice. Teo ga je finansirao sve vreme, i Vinsentu je teško padalo što je na teretu bratu. Teo je bio mlađi od njega 4 godine. Umro je od tuge za bratom svega pola godine nakon Vinsenta. Desetak godina kasnije, njegovi ostaci su preneti u Over, i položeni pokraj brata.
Teova udovica Johana je nastavila da se bori da prikaže svetu Vinsentova dela, i donekle je uspela u tome. Nakon nje, tu borbu je nastavio i Teov i njen sin, takođe po imenu Vinsent.

Epilog te borbe je:
7 Vinsentovih slika je na listi 30 najskuplje prodatih dela svih vremena…
Njegovo ime je poznato u celom svetu…
Njegov doprinos umetnosti je nepobitno priznat…
I mnoge od njegovih slika su poznate čak i ljudima koji ne znaju mnogo o slikarstvu…

Pa šta to sve sad njemu vredi…? Bio je siromašan i nesrećan celog života.
Jeste. Ali možda ipak naši životi nisu samo naši. Svet je bogatiji za jednog Vinsenta i za 2100 iskrica duha i lepote. Ako mu je to bio životni zadatak, ispunio ga je maestralno.

A mogao je živeti i prosečnim životom, naslediti strica kao trgovac umetničkim delima, imati porodicu… Ali duša je znala… I eto, sva snaga, sva strast, sve što je bio, ostalo je na tim slikama. Ne samo da je želeo, morao je da ih naslika. I tako, sad znamo i mi ono što je znao… Sad vidimo. Pružio je ruku kroz vreme i dotakao naša srca.

Cena koju je platio? Da.

Ne mogu da se ne divim ogromnoj snazi koja je bila potrebna za to.

Ostavite odgovor