Boja čežnje

Prosto je nepojmljiv ogromni kontrast sveg beznađa, bola, usamljenosti, ludila i nemaštine koji su pritiskali njegov život spolja, naspram raskoši, snage, svetlosti i neizmernog bogatstva njegovog unutrašnjeg sveta. Da li je taj neverovatni pritisak možda bio neophodan za formiranje ovog dijamanta? Ko zna…

Njegova umetnost je autentična, različita, ni nalik ičemu dotad viđenom. I ostaje neprihvaćena. Vinsent i dalje slika onako kako mora. Eksperimentiše. Sa jednakom lakoćom vlada različitim stilovima, dok pronalazi sopstveni izraz. Pronalazi načine da zaviri ispod površine. Da pronikne u suštinu, stvarnost unutar stvarnosti. Da secira sopstveno srce i izloži svetu najtananija osećanja, svoje patnje i nade. Uči. Usavršava se. Bez ikakve želje za kompromisom, za udovoljavanjem ukusu mediokritetske pameti čovečanstva u gluvoj masi. Kako bi mu masa ikad to mogla oprostiti?

Prećutno je osuđen na izolaciju i podsmeh. I na podmuklo pogubljenje ravnodušnošću.

Zeleni vinograd. Drama ove slike nije na zemlji, već na nebu

Zeleni vinograd

link: https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_works_by_Vincent_van_Gogh#/media/File:Van_Gogh_-_Der_gr%C3%BCne_Weinberg.jpeg

Kamenjar

Kamenjar

link: https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_works_by_Vincent_van_Gogh#/media/File:ChrisLitherlandRocksVanGogh.jpg

Razdire ga nikad utoljena čežnja za razumevanjem, bliskošću, prihvatanjem. Tako elementarno ljudske potrebe. Tako potpuno uskraćene.
San mu je bio da u Arlu osnuje koloniju umetnika koji bi zajedno živeli i jedni drugima bili podrška i inspiracija.

Žuta kuća, u kojoj je Vinsent živeo u Arlu

Žuta kuća u Arlu

link: http://www.quadrivangogh.it/grandi/casagialla.jpg

Vinsentova soba u Arlu

Vinsentova soba u Arlu

Ostavite odgovor